Vrsta jugoistočne Evrope i srednje Azije. Dostiže visinu do 30 m. Kruna je gusto široko piramidalna. Listovi su široko srcasti, zašiljeni, pri osnovi celog oboda, a inače testerasti, okruglastiji nego listovi T. platyphyllos, više od 16 cm dugi, 12 cm široki, sa lica tamnozeleni sa rasutim dlačicama, sa naličja srebrno-beli. Ova vrsta prelepo izgleda na vetriću, kada joj listovi lepršaju u dve boje. Takođe je ova lipa prelepa na jesen, kada ima žutu boju listova. Cveta u junu-julu. Cvetovi su sitni i mnogobrojni, prelepog mirisa. Bela lipa podnosi zasenu i dobro izdržava sušu. Dobro podnosi gradske uslove. To je jedna od najdekorativnijih lipa zbog guste i pravilne širokopiramidalne ili jajaste krošnje i srebrnastog naličja lista. Podesna je za široke aleje, ulične drvorede, i za solitere. Kod nas se gaji od davnina i spada među najstarije autohtone vrste.