Listopadno drvo poreklom iz centralne Evrope i Kavkaza sa velikim stablom I karakterističnom glatkom, sivom korom. Listovi su do 10 cm dugački, eliptični i talasasti, svetlozeleni i svilenkasti na proleće, a u jesen prelaze iz žute, narandžaste u crvenkasto-braon boju. Suvi listovi ostaju na stablu sve do zime, pa je stoga pogodna za formiranje ograda. Najbolje uspeva na područjima sa hladnim letima i hladnim, vlažnim zimama. Vrsta nije zahtevna u pogledu zemljišta, ali joj odgovaraju duboka, hladna i hranljiva zemljišta, čak i ona bogata kalcijumom.
Fagus sylvatica ‘Asplenifolia’
Listopadno drvo do 12 m visine i 10 m širine, uspravno dok je mlado a kasnije se široko, lepezasto grana formirajući jajastu krošnju sa granama veoma blizu jedna druge. Listovi su naizmenični, lancetasti, zašiljeni, 8-12 cm dugački, 4-5 cm široki, svetlo-zeleni sa lica, a još svetlije zeleni sa naličja. U jesen listovi dobijaju žutu boju. Ostali zahtevi su isti kao kod F. sylvatica.
Fagus sylvatica ‘Purple Fountain’
Veoma dekorativna žalosna forma interesantna zbog bržeg rasta i manje širine od Fagus sylvatica “Pendula“. Ovaj varijetet može biti širok do 6 m. Listovi izgledaju veoma živopisno, a crvenkasto-purpurnu boju zadržavaju i tokom leta. Ima iste zahteve kao Fagus sylvatica. Zbog svojih malih dimenzija izgleda vrlo privlačno na malom i ograničenom prostoru.
Fagus sylvatica ‘Purpurea major’
Impresivno listopadno drvo poreklom iz Engleske veoma jakog i uspravnog stabla. Glavne grane su takođe veoma jake i uspravne, pokrivaju čitavu površinu stabla od zemlje pa do vrha biljke. Krajevi sporednih grančica su povijeni naročito kod starijih stabala. Atraktivnost ovoj vrsti daje upravo široko-piramidalna krošnja kod mladih i ovalna krošnja kod starijih stabala, praćena listovima svetlo crvene boje u proleće, crvenkasto-purpurne u leto, i zelene ili crvene u jesen. Listovi su neznatno veći od listova F. sylvatica, dok su plodovi isti ali sa primesama crvenkasto-braon boje. Ima iste zahteve kao osnovna vrsta. Veoma je dekorativna i upadljiva pa se njena lepota najčešće ističe soliternom sadnjom na velikim baštenskim površinama ili u parkovima.
Fagus sylvatica ‘Tricolor’
Varjetet poreklom iz Francuske poznat po sporom i neravnomernom rastu u mladosti. Kasnije ova vrsta ima valjkastu, skoro od zemlje razgranatu, široku krošnju. Varijetet je karakterističan po boji listova koja je u proleće purpurna sa belim i pink tragovima. Kada se posmatra u proleće veoma je slična sa drvetom procvetale breskve pa često dolazi do mešanja ove dve vrste. Listovi na leto postaju purpurni, a u jesen crvenkasto-braon. Zahtevi za rast su isti kao kod F. sylvatica. Zbog manjih dimenzija se najčešće koristi u baštama srednjih veličina.